А остатак Србије?

 

ТАМО ДАЛЕКО…

Квази председник, назови државе у којој живимо, по стоти пут је рекао: “Мајке ми, избори ће ускоро, само што нису…” И биће. Београдски. Најбитнији. Јер, Београд је главни град, трећина Србије. 

Следи прихватање истих од стране опозиције. И изгубиће диктатор Београд, бићемо слободни. И опозиција ће да слави данима велику победу.

А Србија? Има ли је где у нама и око нас? Опово, Инђија, Смедерево, Љиг, Лајковац, Панчево, Владимирци, Аранђеловац, Пећинци остају под окупацијом, а граниче се са Градом Београдом. Пита ли ико за њих? 

Зеленовићу, Владимирци се граниче са Шабац градом, а ти јуриш београдске изборе.  Да не помињем Краљево, Крушевац, Крагујевац, Ниш, а давно заборављени Зајечар, Пирот, Врање, Ужице, па и Нови Сад. 

Господо из опозиције, прст на чело. Борите ли се ви за станове у Београду на води или за живот радника и сељака по Србији? Нисте сви Београђани, јер да јесте, ова камарила не би владала престоницом. Памет у главу и почните да ослобађате села одакле су ваши родитељи, Београд је одавно слободан, само се сви играте политике.

Овима на власти: НЕЋЕМО СЕ СМИРИТИ ДОК ВАС НЕ ИСТЕРАМО ИЗ МИШЈЕ РУПЕ У КОСЈЕРИЋУ, ГАЏИНОМ ХАНУ, ТРГОВИШТУ, АДИ, ЧОКИ, БЕЛОЈ ЦРКВИ… Пацови, нема те рупе коју нећемо прекопати да вас нађемо!

СЛОБОДА СРБИЈИ!