Noć već uveliko traje, nadam se i radujem se novom jutru i danu.
Lepo je kad se čovek probudi, protrlja oči i pogled zalepi za svetlost jutra novog dana. S jutrom dolazi sunce, a sve noćne utvare nestaju, kao i lopovi, secikese, sitne šićardžije, nestaju svi oni koji se kriju od pogleda da u tmini otmu i ukradu, da prevare.
Kada će početi da sviće u mojoj zemlji, u mojoj Srbiji, mnogo je dugo ovde mrak i tmina? Trebalo bi da i ovde grane sunce i rastera sve one noćne uhode koje zlo praviše, ne plašeći se ljudi, a ni Boga.
Razvukoše, šume posekoše, pokradoše i prodadoše njive i dolove, kućne pragove i grobove, crkve. Porodice nam rasturiše, decu ti po belom svetu oteraše, neke sulude zakone donesoše i ništa im ne beše sveto.
A ti moj srpski domaćine spavaj stogodišnjim snom i, dok ti san sakriva javu, kada se probudiš zateći ćeš pustoš i stravu.
Ovaj svet se pretvorio u košmar, više ne znaš ko je ko i ko je šta, hiljadu lica imaju, a nijedno nije pravo.
Što je nekad bilo žensko od Boga dato, sada više ne mora biti. Tako ti je i sa muškima isto, nema više domaćina i domaćica, nema više avlije pune dečije graje. Nema više muškarca kao glave kuće i smerne žene kao stuba kuće.
Sve promeniše dok si ti moj srpski domaćine spavao i budućnost lepu snivao. Satreše nas dušmani koji Boga zabraniše, poniziše i proteraše iz tvog doma i od tvoje ikone krsne slave.
Eto vreme prođe, noć se primakla kraju, red je da se probudiš.
Da napraviš mobu i sa komšijama dovedeš sve na svoje mesto, da vratiš sve što ti je oteto. Da ponovo uzoreš njivu i posadiš šljivu, da obnoviš dedovu šumu. Došlo vreme da se dan razdani i da sunce opet ogreje tvoju kuću. Neće biti lako, velika je šteta načinjena, ali vredi truda i rada, ne izginuše naši dedovi za badava.
Ginuli su ne plašeći se za svoj život već za budućnost naše zemlje i svoje potomstvo, da li bi da su znali da će im potomci usnuti i sve prepustiti belosvetskom šljamu?
Budi se srpski domaćine, budi se i ti domaćice da svoju decu odbranite i kući da vratite. Da se opet zna ko je ko i ko je šta, da se opet u selu čuju crkvena zvona, da lekara imamo, za ne daj Bože, da se čuje i školsko zvono i dečija graja.
Ajde vreme ti je, dosta je bilo snevanja i u televizore zevanja, uzmi stvari u svoje ruke, ako treba motike i kuke, vrati, bre, šta je tvoje bilo.
Noć sa sobom nek odnese sve zloćudne ale, lopove i budale.
Nisu sa tobom izašli na kraj u više velikih ratova, gde bilo je mnogo krvi i preklanih vratova, a onda si im sve dao bez reči, zlikovcima se bre ne kleči.
Mnogih godina nisi smeo da kažeš da si Srbin pravoslavac, da se neko ne naljuti i ne uvredi, odkud Srbin u Srbiji, pa još pravoslavac, moj brale bio si praznoglavac.
Čeka nas brate mnogo posla i veliki rad dok se sve ne vrati na svoje i nestane i poslednji gad.
Ima svetla na kraju tunela, samo treba da se ka svetlu i jutru krene, bez čekanja i odlaganja. Naša zemlja nas čeka, šuma potok i reka.
Svaki dan je jedinstven i nema cene, jer predstavlja život, ali on je samo vredan u slobodi i kada je svako svoj na svome.
Udruženje građana FRONT SLODODE je skup osvešćenih i probuđenih ljudi koji jasno vide u kakvoj smo situaciji kao država i nacija i koji imaju volju i želju da stvari postave na svoje mesto. Nismo toliko mnogobrojni ni jaki koliko posla ima.
Zato vas pozivamo da nam se pridružite u donošenju slobode i boljitka našoj državi.
Za razliku od drugih mi nemamo lidera ili kako neko kaže vođu, mi dokazujemo da mogu Srbi da se slože i umnože, sve odluke donosimo dogovorom iako smo različitih profesija i iz različitih sredina.
Svako iz oblasti u kojoj je ostvaren daje svoj doprinos našem radu i ideji da oporavimo našu državu i privredu.
Naravno da su za našu aktivnost porebna i sredstva, ali mi nećemo da tražimo i molimo za pare nikog. Izdržavamo pokret od skromnih članarina i donacijama rodoljuba. Nije srpski prositi, ne tražimo ni od kog ništa, a svakoj donaciji i donatoru bićemo zahvalni.
Коментари
Постави коментар