Jugozapadna Srbija – (s)lepa tromeđa

Prijepolje, Aljinovići - na pola puta od Nove Varoši do Sjenice

Snimio: Mikota Tomašević

Kristijan Đerić

Jugozapadna Srbija – (s)lepa tromeđa

 

Veliki Tolstoj je napisao: “Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.” Ove reči možemo upotrebiti i kada govorimo o zapuštenim, da ne kažemo nesrećnim delovima Srbije. Takvi su Donje Polimlje, Zlatar i Pešter. Geografski, većina tih oblasti pripada opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica. Teren obiluje prirodnim lepotama, spomenicima kulture, i ne samo njima. Tu je veliko bogatstvo reka, plodnog zemljišta, zdravih pašnjaka, šuma… Kraj kao da je pravljen za poljoprivredu i turizam.

Komunisti su na silu napravili fabrike (želeli radničku klasu). Fabrike su propale, radnici se razbežali, a selo opustelo. Svakih par godina se zatvori po jedna škola, a preostale smanjuju broj odeljenja. Seoske škole su većinom zatvorene, a deci je onemogućen organizovan prevoz do prigradskih škola. Opštinska rukovodstva nemaju (ili neće) pravo rešenje ovog problema. Raspisuju se tenderi i simulira zatvaranje ovog slučaja. “Drži vodu dok majstori odu”. Problem će se rešiti sam kad nestane đaka. Ovaj kraj je, nažalost, poznat i po divljim deponijama. Neke i nisu divlje. Godinama je putnike na ulazu u Prijepolje dočekivala gradska deponija Stanjevine. Kažu da je problem rešen. Nisam siguran. Mnogo novca je potrošeno za obezbeđivanje zajedničkog održivog rešenja za ove opštine. Pravljeni su projekti, nalažene lokacije i paljene mašine. Pomaka još nema.

Potrebno je zaustaviti odliv stanovništva. Ljudi su polako počeli da se vraćaju selu. Gaji se voće i povrće. Dobra je klima za gajenje maline. Treba pospešiti uzgoj stoke. Pašnjaci su ostali skoro pusti. Plasiranje mesa i mlečnih prerađevina je skoro onemogućeno. Zatvorene su nekadašnje zadruge i otkupne stanice. Nema mesta za skladištenje i čuvanje proizvoda. Putevi su u sve gorem stanju. Uvozni lobi uništava i ono malo proizvoda što bi moglo doći do naših potrošača, a da ne pričamo o izvozu. Opštinske uprave a i sama država bi morale uložiti novac u putnu infrastrukturu, seme, đubrivo, subvencionisati stočarstvo, obezbediti dobre cene i otkupne stanice za poljoprivredne proizvode. Ulaganjem u turizam, koji je više nego moguć, bi se mogao dobar deo poljoprivrednih proizvoda ubaciti u ponudu.

Moramo se zajedno izboriti za ove uslove. Oni nam garantaju ostanak i opstanak stanovništva. Jalova su obećanja oko dolaska nekakvih fabrika i industrijskih pogona. Lažu nas već 30 godina. Slične probleme imaju i ostali delovi naše Srbije. Povežimo se u jedan zajednički front, FRONT SLOBODE, kako bi lakše i sigurnije došli do života dostojnog čoveka.

Link ka pristupnici:

https://forms.gle/phDcaiuZJuZ8rzro9

ili skeniranjem QR koda

Link ka FB grupi:

https://www.facebook.com/groups/212207570506915