PUCALO JE ZLO

Kristijan Đerić

Ubili su ljubav

Admira i Boško. Ne! Njihova lična imena trebaju značiti samo porodicama i prijateljima. Ko su oni nama? Oni nas podsećaju na neka lepša vremena. Na vremena kad imena nisu bila bitna. Kad smo se voleli zbog osmeha, sjaja u oku, kovrdžavog pramena kose… Podsećaju nas na mržnju, zavist i brutalnost. Upucani su, nećemo reći ubijeni, na današnji dan 1993. godine. Zagrljeni su otišli na mesto gde se mogu na miru voleti. Gde nikome neće smetati. To mesto možemo zvati rajem ili dženetom, zagrobnim životom ili ahiretom… To je najmanje važno.

Ko je pucao u ljubav? Pucala je mržnja. Pucali su zavist i obest. Pucalo je ZLO. Opet, nisu bitna imena! Ti bezimeni neljudi su pucali u više od dva života. Ubijali su budućnost i lepotu. Ubijali su ljubav i pomirenje. Nisu mladosti dozvolili pobedu. Pretvarali su nas u krvožedne zveri. Svaki pozitivan primer se morao saseći u korenu.

Vratimo se životu. Ne dozvolimo mržnji da pobedi. Ne dajmo da njihova žrtva bude uzaludna.