Prvi maj, praznik rada u našoj Srbiji.

Prvi maj, praznik rada u našoj Srbiji     Nekako ove godine se spojiše praznici kod nas u Srbiji, Prvi maj i Vaskrs. Razmileo se narod po prodavnicama, pišu čekove, koriste kreditne kartice i zadužuju se za naredne mesece, ali spremaju se praznici.

    Sećam se kako je bilo prošlih godina i poredim sa današnjicom, čini mi se svake godine je sve gore i gore.

    Gledam ljude i pitam se, jel samo ja lošije živim nego pre, il' je svima gore? Narod je hipnotisan, a možda je samo zaboravio kako izgleda dostojanstven život od svoga rada. Nikako da se sete zašto se slavi taj Prvi maj! Praznik rada i radničkih prava. Da, zamislite nekada je radnik imao čak i svoja prava, za koje se borio i protestvovao na ulici.     Izborio se za radno vreme od 8 sati, pauzu za odmor u toku radnog vemena, (valjda se tad pelene nisu pravile u veličinama kao danas), adekvatnu satnicu, plaćeni godišnji odmor i slobodne subote. Jeste, imao je.

    Ima i sad u mnogim državama sveta, ali ovde je sve izgubio i država je prodala svoje radno sposobne ljude za male pare, kao najjeftiniju radnu snagu u ovom delu sveta. "Ne traže puno para za svoje znanje i rad, a svašta korisno znaju da rade, nemaju sindikate da bi se bunili i imaju izreku "Ćuti. može biti i gore!". I još mučenici slave, slave sa jeftinim roštilj mesom iz stranih lanaca supermarketa uveženog ko zna odakle, jeftino i loše pivo takođe nosi etikete svetskih proizvođača, ali za naše tržište "Ono Najbolje!!", ma bitno je da se spremaju praznici!

    Sipaju najskuplje gorivo Evrope u svoje na kredit kupljene automobile napravljene za "Zemlje trećeg sveta", često su to polovni automobili koji su odbačeni iz Evrope, jer ne podležu više standardima za životnu okolinu, osim kod nas. Jer mi i nemamo životnu okolinu, mi imamo industriju (stranih investitora) sa prljavom i svetski neprihvaćenom tehnologijom.

    Osim kod nas, ovde je sve prihvatljivo, jer kod nas se i vazduh ne samo diše nego i neprijatno miriše (jer nemamo drugog izbora), već se i vidi.     Otićiće narod po izletištima, selima, jezerima, obalama reka i ostaviće za sobom tone bačenog đubreta i ambalaže, a možda i neka se vatra od roštilja otrgne kontroli pa malo i šumu potpali, ali šta to ima veze, jer spremaju se praznici.

    Sada su u punoj snazi generacije koje su učile u školi lažnu, pokradenu, oskaćenu i prepravljenu istoriju. Ali avaj, kome je stalo do istorije, više pravu istoriju ne prenose ni akademici, jer su svesni svojih godina, pa su spremni da stave svoj potpis na bilo šta za koji evro više. To su nekadašnji nosioci Prvomajskih spomenica, ali kakve veze ima sve to? Bitno je da se spremaju praznici!

    Sve ovo možda ne bi bilo čudno da nije činjenica da smo zemlja starih ljudi. Mladi već godinama napuštaju ovu našu divnu dedovinu i odlaze tamo negde daleko, jer tamo sa svojim radom mogu da imaju više. Tamo gde se ceni rad, znanje i gde nije sramota biti dobar i uspešan čovek, svoje roditelje i stare redovno posećuju, ali samo preko interneta. Tužna i ružna je to slika jednog naroda, ali kod nas se spremaju praznici.

    Umoran od šetnje vratim se kući sednem u fotelju i uzmem daljinski od TV-a, a onda se na ekranu pojavi ON! (Mene su učili da se zlo nikad imenom ne zove, ne valja se kažu da ga prizivas ka sebi,) sa ciničnim osmehom kao dečak koji je upravo dobio batine, zajapuren i podaduo, priča o velikim uspesima. O nekom rastu BDP-a i JDP-a, priča o "Ekonomskom tigru", otvara puteve i fabrike, voli čovek da bude na otvaranjima pa makar i konzervi, priča o nikad većim penzijama. Gledam i ne verujem svojim očima i ušima, o čemu OVAJ priča, o kojoj državi govori. Pogledam u svoj novčanik i tek onda mi nije jasno, onda gledam tu svitu kako seda u luksuzne nove i blindirane automobile. Isključujem TV i zamislim se malo. Ti ne treba da pričaš o sebi i tebi sličnim, već o državi, "kući" koju vodiš.

    Stani malo bre Tigre, kako možeš da mi pričas ove priče? Pa nisam bre blesav, to su naše pare Tigre, ti si tu da vodiš našu kuću zvanu Srbija!     Zemlju si nam rasprodao, u ime naše unučadi si se zadužio kod belosvetskih zelenaša. U ime naše kuće pare si u svoj džep stavio. Daleko si ti od tigra, više mi ličiš na ofucanog papučarskog mačora, ti živiš na račun naše kuće.

    Kad neki domaćin ima nekog takvog u kući, on se pozdravi sa njim i pokaže mu put iz te kuće. Pa zašto bi mi izmišljali nešto što je davno izmišljeno? Znači dosta je bilo. Mi bismo da te ispratimo, prvo da nam tvoja svita zajedno sa tobom vrati naše pare, a mi ćemo da se za dostojanstvo sami snađemo. To nam je genetski, kad nas neko ponizi mi dižemo glavu!

    Narode moj, jel si ti stvarno uspavan i hipnotisan, šta ti budale uradiše od zemlje?

    Došlo je vreme za buđenje! Došlo je vreme da opet budemo svoji na svome, da živimo normalno od svog poštenog rada! Da se vratimo na ognjišta dedova i obnovimo domaćinstva, da nam se deca iz daljine vrate, da žive u državi svojih predaka, a da to bude država idealna za njihovo potomstvo!

    Pa srećan ti Prvi maj!

 

Link ka pristupnici:

https://forms.gle/phDcaiuZJuZ8rzro9

Ili skeniranjem QR koda